osećam trulež u sebi
moglo je biti i bolje
mlitave noge sad vučem po zemlji
idem stazama slobode

 ElektroLasta: Nemrtav čovek

Pančevačko-beogradska postava Elektrolasta spada među nekolicinu zanimljivih novih imena na domaćoj muzičkoj sceni. Ako ne na neki drugi način, zainteresovani su mogli da se sretnu sa njihovom muzikom na kompilaciji „Šta treba maloj deci“, izdavačke kuće Kornet. Spomenuta kompilacija je jedno od najugodnijih iznenađenja prošlogodišnje produkcije, već i zato što nagoveštava da postoji čitav niz bendova koji stvaraju „drukčiju“ muziku. Da je bilo neke pravde, ili da je kompilaciju objavila neka velika kuća, možda bi to imalo odjeka kao „Paket aranžman“ osamdesetih (kojeg je objavio zagrebački Jugoton, tada jedna od dve najveće izdavačke kuće u zemlji). Ko zna.
Razgovarajući sa članom ElektroLaste, Vukom Palibrkom, takođe poznatim po svom radu na stripu, stiče se utisak da je jedan od kvaliteta koji ovu grupu izdvaja pre svega to što nisu lišeni smisla za humor, što danas u priličnoj meri nedostaje, i to ne samo na našoj sceni... 

VREME: ElektroLasta je nastupila na jednom tako velikom festivalu kao što je EXIT, ali i u nekim manjim sredinama gde se retko pojavljuju naši slavni muzičari. Možeš li da se prisetiš nekog zanimljivog detalja sa malih svirki?

Pa, recimo da je u Požegi bilo zanimljivo. Publiku su činili stariji ljudi za koje sumnjam da su uopšte razumeli muziku i tekstove, a bilo je tu i dečice kojoj takodje verovatno ništa nije bilo jasno. Ali svejedno koncert je prošao odlično i nama je drago da smo uopšte imali bilo kakvu pristojnu publiku!
Što se tiče EXIT festivala, tamo smo nastupili  2005. godine. Prijavili smo se tako što smo poslali nekoliko kućnih snimaka. Međutim, jedan od koncerata vrednih pomena je bio nastup u Studentskom gradu u junu 2007., kada smo svirali na izložbi strip crtača i ilustratora Saše Mihajlovića. To je bila poslednja u nizu izložbi ovog autora na kojoj smo mi nastupili na otvaranju; inače, izložbe su putovale po gradovima Srbije čitavih godinu dana. Koncert se desio na otvorenom, ispred zgrade Doma kulture, a mi smo svirali u jednom udubljenju koje bi trebalo da predstavlja fontanu ili nekakav bazen, tako nešto.

- Budući da se baviš stripom, kako miriš ove dve aktivnosti u tvom radu, i misliš li da su muzička i strip scene povezane, i na koji način?

Muzika i strip svakako imaju dosta toga zajedničkog, kao što recimo film i muzika imaju zajedničkih tačaka, itd. Meni su ipak ElektroLasta i crtanje stripova dve različite stvari, i ne nalazim u njima ama baš ništa zajedničko, ali svakako  ima neke muzike koja
me pokreće i daje mi energiju za rad.

- Koji je bio najblistaviji trenutak ElektroLaste u dosadašnjoj karijeri?

Pa, verovatno to što je naša pesma "Guzata tinejdžerka" postala najveći hit na Radio Harizmi i za šest meseci je postigla neverovatnu popularnost kojom smo i mi zapanjeni. Ta stvar je nastala iz čiste dosade, ali se ispostavilo da može da postane pravi hit!

-Mesto na kojem vežbate, zgrada BIGZ-a, je zanimljivo po tome što je postalo neka vrsta katalizatora beogradske scene. Dobar broj muzičkih grupa ali i likovnih umetnika i svakojakog zanimljivog sveta svakodnevno cirkuliše ovom zgradom, i pretpostavljam da se sa nekima od njih sudarate u hodnicima...

Da, u BIGZ-u imamo probe već nekoliko godina i za to vreme smo promenili par studija u istoj zgradi. Čini mi se da BIGZ u ogromnoj meri pozitivno utiče na scenu. Veliki broj bendova sa kojima ponekad sarađujemo i bendova koji su nam prijatelji, imaju probe u studijima koji se nalaze bukvalno do našeg, a pošto su tamo zidovi prilično tanki, uvek možete da čujete neki drugi bend kako vežba. Mislim da bi stvarno bila prava šteta za domaću alternativnu scenu da jedno takvo mesto kao što je BIGZ tek tako prestane da postoji.

- Često se ljudi žale na trenutne prilike na sceni, međutim, činjenica je da postoji mnogo toga što olakšava stvari u ovo naše vreme. Šezdesetih si morao prvo sam da napraviš gitaru da bi uopšte mogao da sviraš, a u vreme novog talasa, o kojem se sada govori sa nostalgijom, mogao si da dobiješ batine od gradskih siledžija samo zato što nosiš bedž ili stari sako. Da ne govorim o tome koliko je danas lakše snimiti muziku, nastupiti pred publikom, a povrh svega dovoljno je da klikneš mišem i da za tili sajber čas razveješ informacije o svom radu na sve četiri strane sveta...

Ne znam kako su stvari funkcionisale ranije, ali čini mi se da je danas vrlo lako oformiti bend i snimiti album. Dovoljno je, ako ništa drugo, barem imati jedan običan kompjuter i par programa koji mogu da se skinu sa interneta (može i demo verzija!)i već od toga može da se napravi nešto zanimljivo. A ako još umete da svirate gitaru ili neki drugi instrument - onda je svet pred vama! Pa ipak, od sviranja u bendovima ne može da se zaradi neka ozbiljnija kinta i mislim da većina ljudi ovde to radi zbog sebe samih i zbog svojih drugara i drugarica
što je u stvari i najbolje. Jer kome su još zanimljivi bendovi koji sviraju samo zarad novca?

-  Grupe kao ElektroLasta su miljama daleko od onoga što forsiraju mainstream mediji u ovoj zemlji. Kako vidiš da postava ovog tipa može da se razvija, šta je cilj svega toga?

 Mislim da grupe ovakvog  ovakvog tipa mogu da se razvijaju samo ako je njima samima stalo. Iskreno, još uvek ne znam šta je cilj svega toga, valjda da imamo šta da
radimo u slobodno vreme?

Saša Rakezić