U vremenu novih tehnologija i interneta, koji odvlače pažnju publike od “tradicionalnih” medija kao što je strip, knjiga reprinta strip tabli nastalih početkom dvadesetog veka može biti vrlo rizičan potez za izdavačku kuću. Medjutim, nedavno objavljena zbirka reprinta stripa “Krazy Kat”, pod nazivom “ Krazy and Ignatz”, koju je objavila američka izdavačka kuća Fantagraphics Books, je svakakao najuspešnije izdanje do sada, posvećeno ovom klasičnom ostvarenju. Pod uspehom se podrazumeva niz izuzetno povoljnih članaka u “velikoj” štampi, tako da je čak i San Francisco Chronicle, jedan od najznačajnijih dnevnika u zemlji, objavio recenziju preko cele stranice velikog formata ovih novina, u vidu strip-komentara čiji je autor Chris Lanier. Takodje, prvi tiraž monografije je gotovo planuo za svega nekoliko meseci. Na kulturnom tržištu čija je pažnja skoro isključivo okrenuta trenutnim dešavanjima, ovo je izuzetno postignuće, koje je zagrejalo srce mnogim entuzijastima.

Uspeh ovog izdanja se donekle može objasniti i rešenjem naslovne strane, koju je u prilično prepoznatljivom stilu dizajnirao Chris Ware , autor koji je dugo godina bio aktivan na sceni alternativnog stripa, i koji je – zahvaljujući prestižnim nagradama u Americi i Britaniji, brzo dospeo u žižu interesovanja šire publike, koja je očigledno počela da grabi svako izdanje sa Wareovim potpisom. U svakom slučaju, u pitanju je zanimljiv slučaj da savremeni “klasik” pomaže jednom istinskom klasiku iz vremena kada je strip bio tek u začetku.

Strip “Krazy Kat” (kod nas prevodjeno i kao “Maca Šiza”), čiji je autor George Herriman, spada medju najznačajnija ostvarenja nastala u okviru medija priče u slikama. Strip se pojavljivao u američkim dnevnim novinama od 1913. do 1944. godine, i – uprkos što je bio relativno zapažen u vremenu tokom prvog svetskog rata, zapravo nikada nije ostvario komercijalni uspeh. Krazy Kat deluje avangardno čak i danas, s obzirom da je autor - pored najbolje tradicije novinske ilustracije - bio inspirisan i “primitivnom” umetnošću svojih prijatelja Indijanaca iz Arizone, medju čije je mesečaske predele i smestio radnju stripa. Ono što je neobično u ovim storijama, jeste da su nastale iz sasvim nadrealnog sižea, u kojem je glavni junak (mačka Krazy Kat) zaljubljena u miša, koji je pak prezire i gadja ciglom, što ona shvata kao znak ljubavi. Da stvar bude čudnija, tu je i policajac, u liku psa, koji pak voli mačku i redovno hapsi miša. Pri tom valja reći da je fabula ovih stripova ponekad toliko iščašena (što je sve nadopunjeno jezičkim akrobacijama koje strip čine gotovo neprevodivim), da je većina prosečnih čitalaca bila zbunjena. Poznato je da je ovaj strip izludjivao urednike u predratnim listovima, a verovatno jedini razlog što je sa izlaženjem nastavljeno jeste što je to bio omiljeni strip velikog novinskog mogula, Williama Randolpha Hearsta. Teško je dokučiti kako je Hearst, omražen zbog svog konzervativizma, bio sklon delu autora koji je prednjačio u jednom slobodnom, avangradnom poimanju popularne umetnosti. Bilo kako bilo, Krazy Kat je izvršio uticaj na čitavu generaciju strip crtača u Americi, ali i stekao obožavaoce medju imenima kao što su Pablo Picasso, Walt Disney, Ernest Hemingway ili T.S. Eliot. Pored toga, zanimljivo je i da je Herriman bio potomak mulata, i da je svoje afro-američko poreklo bio prisiljen da prikriva, u vremenu kada su rasne predrasude držale “obojene” umetnike daleko od javne scene.

U svakom slučaju, gotovo svaka generacija čitaoca ponovo otkriva Herrimanov rad, razasut na hiljadama stranica prašnjavih novinskih izdanja s početka dvadesetog veka. Reprint kompletnog opusa do sada još niko nije uspeo da objavi, a čak i najnovije Fantagraphicsovo izdanje (sa Krazy Kat stripovima iz godišta 1925.-1926.), predstavlja nastavak serije reprinta koju su započeli drugi izdavači (Eclipse Books). Time se legenda o ovom nesvakidašnjem stripu produžava i u novo stoleće…