Elem, kada se to konačno i zbilo, desilo se na mestu koje je izgledalo kao poslednje na kojem bi takav susret mogao da se odigra. Ispod elegantne sale Kolarca, naime, pukim spuštanjem u suteren, sunovraćate se nekoliko svetova niže, pravo u nešto što se naziva “Klub Kolarčevog Narodnog Univerziteta” – u pitanju je birtija u kojoj svira pravi pravcijati “hotel wave” band, kratko ošišani đilkoši sreću cure u minićima, a one se u jatima okupljaju ispred ogledala u hodniku, da bi namestile šminku… Baš na tom mestu, prema dogovoru sa organizatorima, sreo sam članove jednog od najavangardnijih postava savremene (nepopularne) popularne muzike! I ne samo to, aman, bili su to moji idoli iz mladosti!

Restoranom su odjekivali zvuci ovih i onih hitova, dok je zalizani orguljaš sintetičkim melodijama sustizao prsatu šlager-pevacicu… Činilo se da čak ni samim Residentsima, koji su tu izabrali da provedu vreme nakon uspešno završenog koncerta, boravak u ovom ambijentu nije izgledao tako halucinantno kao meni. Kako bilo, za kafanskim stolom predamnom nisu više bile bizarne prilike pod maskama, već nekolicina ljudskih stvorenja, ali tu moram i da završim ovo pisanije, jer ne mislite valjda da ću baš ja biti taj koji će da uništi pažljivo kreiranu iluziju koja ovu grupu okružuje sve ove godine…

Saša Rakezić