Uz veliki natpis «Dikan u Beogradu: Da li će se Stari Sloveni doseliti na Balkan? Važno pitanje VI veka» najavljene su epizode stripa koji će obeležiti nastanak istinskog strip heroja ovih prostora

Popularni stripovi imaju moć da zainteresuju prilično široku publiku - čitalaštvo najčešće svoju pažnju usmeri na nekog prepoznatljivog heroja. Na primer, svako danas zna ko su Supermen ili Miki Maus. Naravno da u našem vremenu strip može da govori i o nekim ozbiljnim životnim temama (recimo da se time i sam bavim u svom profesionalnom angažmanu), ali će uvek postojati oduševljenost junacima kao što je Popaj, na primer. Teško da postoji idiotskija fabula od priče o mornaru koji pojede spanać i zatim nokautira svoje neprijatelje. Ali ljudi već decenijma nastavljaju da budu impresionirani ružnjikavom spodobom sa zadebljanjem na rukama, ipak, strip o Popaju (naročito u svom izvornom obliku dvadesetih i tridesetih godina) istinsko je remek delo popularne kulture.

Na domaćoj sceni postoji svega nekoliko autentičnih strip junaka, čiji je «život» prevazišao par epizoda u štampi, i trajno se zadržao u sećanju čitalaštva – igrom slučaja, u pitanju su stripovi nastali šezdesetih godina. Pored partizanskih superdečaka Mirka i Slavka, tu je još jedino moguće ubrojati Dikana, strip junaka kojeg je crtao (i još uvek crta!) Lazar Sredanović, a idejno osmislio Nikola Lekić, tada glavni urednik Politikinog Zabavnika. Nakon što je 1968. počeo da izlazi kao magazinsko izdanje (pre toga je bio štampan na novinskoj hartiji velikog formata), Politikin Zabavnik je donosio izbor američkih i evropskih stripova, inteligentno osmišljene i dizajnirane naslovnice, tekstove kako o pop kulturi tako i o istorijskim zanimljivostima, odlične ilustracije... Šlag na torti trebalo je da bude kreacija stripa o junaku sa ovdašnjih prostora.

I tako, aprila 1969. godine pojavio se Dikan – strip čija je radnja smeštena u rani srednji vek, i čiji su junaci Stari Sloveni. Bilo je to blagoironično viđenje nacionalne prošlosti, strip koji je često upoređivan sa Asteriksom, iako teško da je bilo i trunčice prepisivanja u prilično samosvojnom Sredanovićevom stilu.

Dikan je dugokosa ali dobroćudna ljudina, koji u rukama stalno drži buzdovan

(«kao Kraljević Marko», kako je primetio strip istoričar Zdravko Zupan). Tu je i Dikanov kompanjon, sedokosi stric Vukoje. Dva junaka se kreću po Balkanu iz prošlosti, koji je nešto kao iskrivjena verzija vlastite stvarnosti. U Singidunumu iz šestog veka omiljena igra je «bum-bal», u kojem se na nedeljnim utakmicama ekipe takmiče tako što šutiraju ogromnu loptetinu od krzna... Tu si i zgodne devojke u čizmicama i mini suknjama, baš po modi šezdesetih. Štaviše, u stripu su ponekad bile predstavljene i karikirane verzije tada popularnih ličnosti, kao što je Mića Orlović, voditelj TV kvizova....

Strip je privukao pažnju već na početku objavljivanja, pa je redakcija putem ankete pitala čitaoce da predlože buduće Dikanove doživljaje. Među anketiranima je bio i dečak iz OŠ Jovan Jovanović Zmaj u Pančevu, koju sam kasnije i sam pohađao. «Dikan će sve da pokoka» - izjavio je dečko. «Uzeće buzdovan u desnicu i «dangere» po glavi.Voleo bih da pobedi nekog strašnog džina».

Saša Rakezić alias Aleksandar Zograf

U listu Politikin Zabavnik, 1969. godine, zabeležena su mišljenja čitaoca o omiljenom strip junaku Dikanu:

Penzioner iz Beograda: «Dikan je prava slovenska duša».

Studentkninja Pravnog fakulteta:»Imam momka koji je Dikanova slika i prilika. Dikan je nekako mnogo naivan.Dobro, tu je stric Vukoje, ali bi Dikan možda u idućim brojevima mogao da malo očvrsne».

Učenik OŠ Proleterskih brigada iz Beograda: «Očekujem da će Dikan ostati nepobediv. Voleo bih da se na nekom viteškom turniru takmiči s Robinom Hudom, ili sa Ričardom Lavovim Srcem. I da ih sve pobedi.

Najviše mi se sviđa kod Dikana što on nikada nije hteo nikome da podvali, nikoga da prevari, već su to drugi njemu hteli da učine. Inače, u celom stripu mi se najviše sviđalo kad su ovog čilca vezali za dolap i proterivali ga kroz vodu da tako broji sekunde za vreme takmičenja».