 |
||
 | ZOGRAF UPDATES |
|
 | WHO IS ALEKSANDAR ZOGRAF |
|
 | ZOGRAF BOOKS GALLERY |
|
 |
ZOGRAF WRITES |
|
 | SELF-PUBLISHED ZOGRAF |
|
 |
ZOGRAF LINKS | |
 | THE KITCHEN | |
 |
| KUNG-FU DELIRIJUM | |
|
Ni u snu ne bih pretpostavio da bi gledanje nekakvog bajatog hongkonskog kung-fu filma moglo da dovede do istinskog ushićenja. međutim, smeo bih da se zakunem da sam doživeo baš tako nešto. Dakle, desilo se to u San Francisku, marta 2002., u bioskopu koji se zove "The Four Star Theatre". Kada me je prijatelj (strip crtač i animator) Chris Lanier pitao da li želim da pogledam kung-fu film "Taoism Drunkard" (Taoistička pijandura) iz 1984. godine, u produkciji braće Yuen, malo sam bio skeptičan, jer mi se to nije činilo kao nešto privlačno, gledao sam neke od filmova tog žanra kao klinac, u bioskopu i na televiziji, i izgledali su prilično nalik na holivudsku produkciju, sem što su svi glumci bili Kinezi. Ali, pošto je bioskop smesten u sred kineske četvrti, učinilo mi se da bi to moglo da bude zanimljivo iskustvo... Bilo je malo neobično da nas vratari nisu ni pitali za ulaznicu, ali to ni iz bliza nije bio najveći sok: naime, mi smo zakasnili minut ili dva, a na platnu su se već uveliko makljali i razbijali stolice jedni drugima o glavu, što je bilo čudno, jer nije bilo vremena ni za špicu a kamoli za nekakvu uvodnu priču koja bi predstavila likove! Sve je bilo toliko loše usnimljeno, iz potpuno nemogućih uglova i uz gomilu nelogičnih rezova, da smo odmah čim smo seli, u mraku sale, počeli da se smejemo, i uopšte nismo prestajali tokom sat i po trajanja filma! Taj smeh nije bio odraz našeg podsmeha, već neka vrsta isčašenog oduševljenja. Priznajem da sam se ipak plašio da se neko od Kineza iz publike ne naljuti, ali uopšte nisam mogao da se uzdržim. Sve je u tom filmu bilo toliko loše, da je to automatski postajalo očaravajuće. Gluma je bila naravno očajna, a toliko toga se dešavalo takvom brzinom da je to film činilo veoma teskim za gledanje. Bilo je tu mnogo detalja koje samo kineska publika može da razume, raznih referenci na njihove praznike i taoističku religiju itd, ali ono što je najviše zbunjivalo je bio titl sa prevodom - engleski prevod je, naime, bio toliko pogrešan, da je to samo uvećavalo osećaj delirijuma. Bilo je moguće pročitati urnebesne konstrukcije rečenica i divno besmislene fraze (sećam se da je jedan junak uvredio drugog rečima:"You Astronomical Bastard!" (đubre astronomsko)! Da i ne pominjem da su oni toliko pričali u filmu (skoro svo vreme dok se nisu tukli) da nije bilo šanse da ukačiš sve titlove, pa si mogao da se smejš samo onima koje slučajno stigneš dovoljno brzo da iščitaš... Glavi lik je bio neki pijani skitnica, koji je svoju sklonost piću pokazivao tako što je pio vino iz tikve u baš svakoj sceni filma, osim kad se tukao ili bežao od neprijatelja! Međutim, lik na kojeg su svi poginuli od smeha je bio "bakica" - koju je glumio upadljivo ružan muškarac, kose obojene u belo. Njegov govor je bio nadsinhronizovan piskutavim ženskim glasom, što je sve zajedno činilo neopisivu kombinaciju... Nakon svakih pet minuta, iz potpuno nedokučivih razloga bi nastajala makljaža u kojoj su junaci koristili krajnje neuverljive trikove, tipa: izmaknu se od udarca tako što se popnu na plafon. Razume se da je i bakica učestvovala u tuči, kao i gotovo svako drugi ko se uopšte pojavio u filmu. Poseban štos je bio što sadržaj teško da je uopšte postojao, nego se sve iznenada kretalo u neverovatnom smeru, a nasred filma se desi jedna potpuno fantazmagorična i neobjašnjiva sekvenca od nekih pet minuta tokom kojih glavni junak odjednom počne da sreće gomilu svojih dvojnika, sa nekima počne i da se bije (naravno!), a zatim se filozofski zapita da li je on već umro, i otišao u pakao? Nakon nekog vremena sve nastavlja da ide svojim tokom kao da se nista nije desilo, a pocnu da se zbivaju neke druge besmislice kojih je tesko i setiti se... Naročito je zanimljiva i jedna loše napravljena lutka, koju u filmu nazivaju "banana monster". Osim što nema oblik banane, nego velike lopte, lepo se vidi da je unutra sakriven čovek zato što na dnu lopte vidiš njegove noge. Čudoviste ima nepomične oči od plastike, tako da izgleda kao da je neko ubacio Muppet Show usred kung-fu filma... Iako nije jasno otkud se to čudo stvorilo u filmu, i zbog čega uopšte napada ljude, još je teže dokučiti zasto u nekim momentima izbacuje kao nekakve pipke (očigledno načinjene od najobičnijeg federa) koji se zakače "neprijatelju" za bradavice! Mislim, jos je smešnije što su njegovi neprijatelji muškarci, i što uopšte ne izgledaju kao da ih to "zakačinjanje" boli ili na bilo koji način ometa u toku same borbe... Nakon završetka filma, imate čudan osećaj - stomak vas boli od smeha, glava vas boli zbog neobičnih kadrova, ali čak ni ubeđenje da je nemoguće snimiti film koji bi bio veći trash od ovoga ne može da umanji oduševljenje... Saša Rakezić (alias Aleksandar Zograf) |
|
| << back | top |